природа

Ж мн. нет 1. təbiət; 2. məc. əsl, mahiyyət, xasiyyət, xassə; в природе вещей təbiidir, belə də olmalıdır; от природы anadangəlmə; на лоне природы təbiətin ağuşunda.

Источник: Русско-азербайджанский словарь на Gufo.me