докончить
доко́нчить
сов., вин. п.
1) acabar vt, terminar vt, finalizar vt
2) прост. (съесть, выпить до конца) terminar de comer (de beber)
Источник:
Русско-испанский словарь
на Gufo.me
доко́нчить
сов., вин. п.
1) acabar vt, terminar vt, finalizar vt
2) прост. (съесть, выпить до конца) terminar de comer (de beber)